Category Archives: BCF blog

  • 0
Beli sir

Sirevi u domaćim kafanama

Category : BCF blog

Sir i kajmak od davnina spadaju u red najvrednijih namirnica, pa je logično što su toliko česti i popularni u srpskoj ishrani. Renomirani restorani i kafane u Beogradu posebnu pažnju posvećuju izboru sira, te ako vas put nanese u Staru Hercegovinu, Zlatnik, Gradsku kafanu, Staru pesmu, ili neku od Skadarlijskim kultnih mesta poput Tri šešira, imaćete prilike uglavnom da probate sireve iz različitih delova Srbije.

Vrste sireva u Srbiji

Kada je o sirevima reč, kultura naših potrošača, pa i proizvođača nalazi se na relativno niskom nivou u odnosu na ostale zemlje i kulture. Zato ćemo se malo bliže upoznati sa ovom jedinstvenom namirnicom.

Postoje brojne podele i klasifikacije sireva, ne samo u užbenicima.

Neke klasifikacije su neformalne, priručne. Uglavnom ona velika i glavna podela sireva odnosi se na količinu masti (bezmasnim polumasni, masni) i na količinu vode u siru (sveži, meki, polutvrdi, tvrdi ).

Pošto kod nas sa gledišta proizvodnje nije usvojena nijedna opšteprihvaćena klasifikacija sireva, najčešća je podela na:

  • domaće sireve (najčešći je sveži, beli u presolcu; zatim je tu somborski sir, sirevi od ostatka mleka po skidanju kajmaka),
  • kačkavalji i drugi sirevi parenog testa,
  • polutvrdi sirevi,
  • tvrdi sirevi (za rezanje), meki sirevi
  • kao posebni ovčiji sirevi, kozji sirevi i topljeni sirevi.

* Sveži sir je nekada prodavan kao vurda (u Vojvodini kao švapski sir, nemački kvark). Danas ga zovemo sremski sir. Spravlja se od obranog mleka. On se dobija zgrušavanjem kravljeg mleka mlečno kiselinskim bakterijama bez sirila ili uz manji dodatak, ne podrvrgava se zrenju pa se koristi odmah nakom spravljanja. U ove sireve spada još jedan sir koji se pravi od surutke, a ne od mleka, izuzetno je hranljiv i u narodu se zove provara, skuta ili sir od surutke.

 *Beli sirevi u presolcu istočnoplaninskog tipa su u kriškama kvadratnog oblika i tu imamo svrljiški, krivovirski ili homoljski kao najbolje i najviše diferencirane vrste ovog sira. Spravlja se ne samo od kravljeg, nego i od ovčijeg i kozjeg mleka.

  *Sir zapadnoplaninskog tipa je u obliku zbijenih, tanjih komada (sjenički, zlatarski sir) ili sitan i drobljeni polumasni sir koji se pravi u istočnim krajevima Srbije. U ove sireve ubrajamo i pešterski, zlatarski, pljevaljski, zlatiborski sir. Beli sir nije tipičan samo za Srbiju, ima ih u Crnoj Gori, Bosni (travnički sir), feta u Grčkoj, brinza u istočnoj Evropi, sutri u Indiji, domiati u Egiptu.

* Sir od kuvanog mleka spada u onu grupu niskomasnih ili posnih sireva jer se pravi od mleka sa kog je skinut kajmak. Šumadija je oblast gde se najviše pravi, a na beogradskim pijacama se prodaje kao užički, čačanski, kraljevski i slično.

  *Kačkavalj i drugi sirevi od parenog testa. Kačkavalj je u Srbiji poznat kao pirotski kačkavalj. Danas se on proizvodi od kravljeg mleka u industrijskim uslovima, ali i u režiji pojedinačnih mlakra, pa su kvalitetna svojstva neujednačena i skromna. Šopska salata je nezaobilazna bez staroplaninskog sira.

Početkom XX veka su verovatno Grci ili grčki Makedonci bili ti koji su trgovinom bili vezani sa našim krajevima pa su prve količine kačkavalja proizvedene ispod Midžora negde početkom XX veka. Posle samo pedesetak godina uz naziv pirotski javljaju se i drugi nazivi: belopalanački, svrljiški, dimitrovgradski, sokobanjski kačkavalj. 

* Među sireve parenog testa (ili pareni sirovi) nalaze se neke neobične vrste sireva, među kojima je i mocarela. Pravi se od parene sirne grude, ali ima meko tkivo pa se posle izrade odmah koristi. U Hercegovini su ga zvali presukača, gužvaš, u Crnoj Gori meki sir, a u Vojvodini do ovih dana ostao naziv listasti sir. Neobičan je način oblikovanja ovog sira. On se prosto razvlači kao crevo, rasteže se, preklapa, slepljuje pa ponovo rasteže.

*Ovčiji sirevi  su se nekada, pre 60-ak godina mnogo više pravili, jeli i prodavali. Danas je ova proizvodnja umnogome smanjena, ali nije nestala. Najbolji i najkvalitetniji ovčiji sir je definitivno somborski sir, nastao u Bačkoj na porodičnim gazdinstvima koja su gajila ovce. Zahvaljujući originalnom načinu izrade, posebnom oblikovanju i zrenju, somborski sir je izuzetno cenjen i tražen. Ima nežnu konzistenciju, fin ukus i miris sličan mekšoj varijanti trapista, umereno slan.

*Srbija nije baš poznata po kozjem siru, ali u Francuskoj ili u Grčkoj postoji desetine vrsta samo kozjeg sira. Kozji sirevi su povoljniji za dijetalnu ishranu od drugih sireva jer je vrednost kozjeg mleka posebno vredna i kvalitetna.

*Topljeni sirevi zahtevaju posebne uslove pakovanja, transporta pa tako i prodaje. Vrlo su često mešavine različith tipova sira, mekani su, lakši za mazanje i po mirisu, ukusu i sastavu su lošiji u odnosu na prirodne sireve. Korišćenje nekih hemijskih sredstava tipa emulgatora samo smanjuje njihovu zdravu osnovu.

O nazivu sira

U našoj leksici fraze punomasni srpski sir i kajmak kao i niskomasni šumadisjki sir nazivaju se jednim imenom beli mrs.

Beli mrs ima visoku prehrambenu vrednost kao izvor najvrednijih belančevina, masti, minerala, gotovo svih vitamina (najbitnije kalcijuma), umerenu kaloričnost. Srpski sir koristi se neposredno bez prethodne pripreme u svim vrstama i delovima obroka, ali se od njega mogu spravljati najrazličitija jela u kombinaciji sa mnogim drugim namirnicama.

U Srbiji se sir oduvek pravi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, danas češće i na farmama gde uzgajaju krave i na kojima je osnovni način zarade prodaja mlečnih proizvoda.

Proizvodnja sira u brdsko-planinskim područjima ima jedan poseban kvalitet, a ima ne samo društveni nego i turističko-ugostiteljski momenat. Nemoguće je zamisliti autohtonu ponudu jedne Švajcarske bez ementalera, Italije bez parmezana, Holandije bez edamera i gaude, Engleske bez  čedara i stiltona.

Dakle, sve zemlje sa specifičnom nacionalnom proizvodnjom sira imaju izvanredano razvijen turizam. To dvoje je nekako oduvak u srazmeri. Za našu zemlju to isto važi (jeste da srpski turizam i privreda imaju skromnije domete) pa bi turistička privreda trebalo da bude u direktnoj vezi sa svim poljoprivrednim specifičnim proizvodima, pa tako i sirom.


  • 0
rosella-kamion-istorija-dostave-hrane

Dostava hrane – evolucija ove usluge i kada je sve počelo?

Category : BCF blog

Većina ozbiljnih restorana širom sveta obavlja uslugu dostave hrane, kako bi zadovoljili potrebe svojih gladnih klijenata kad god je to moguće i gde god je moguće. Upravo je osećaj dostupnosti i ultimativne želje restorana da budu dostupni gostima, otpočeo fazon dostavljanje hrane na kućnu adresu. Evo kako je sve počelo.

Da li su vremenski uslovi bili zaslužni za nastanak ove usluge? Videćemo ali nema sumnje da je dostava hrane na kućnu adresu povećala potražnju restorana. Oni se snalaze kako umeju, da izvuku najviše koristi od ovakve situacije. Zato često dostavljaju hranu u starim vozilima koja se jedva kreću. Iako bi čak zaradili kada bi čuli povoljne cene otkupa polovnih automobila.

Ipak od nečega se mora početi. Pa i naša priča o dosatvi hrane. Počnimo.

Poreklo ideje dostave hrane

Iako se ljudi danas dosta oslanjaju na službe za dostavu hrane, ali i dalje ostaje pitanje, kako je ova usluga nastala i odakle ta ideja dolazi? Prema studijama, to je bio period Drugog svetskog rata, kada je nastala potreba za ovom uslugom, jer je većina kuća i kuhinjskih aparata velikog dela populacije bio uništen, a nisu imali nikakvu mesto niti hranu koju bi mogli da spreme.

Uloga žena volonterske službe bila je preko potrebna u ovom trenutku, dok su i ranije učestvovale u dostavi hrane vojnicima. U Hemel Hempsteadu 1947. godine, usluga je zaživela sa početkom isporuke tople i prethodno skuvane hrane pomoću, ni manje ni više, kolica za bebe umesto tradicionalnog kombija.

Širenje ideje

Ideja usluge isporuke hrane ubrzo se proširila iz Velike Britanije u SAD, gde je ova praksa usvojena u  Filadelfiji. Osim isporuke hrane onima koji su to tražili, oni su takođe imali cilj da obezbede dostavu hrane onim domaćinstvima koja su siromašna i ljdima koji ne mogu da napuste svoje kuće.

Vlada je osigurala da kvota uključuje sve kuće, tako da ljudi ne ostanu gladni. Ovaj metod se ubrzo proširio na druge delove zemlje, uključujući Njujork. Kada se ideja proširila i u drugim delovima sveta, i kada je došlo do saznjanja o pogodnostima u vezi sa uslugom dostave, i u tim delovima je došlo do napretka u ovoj oblasti. U Australiji, službi za dostavu hrana je otpočeta 1952. godine.

Moderna usluga dostave hrane

Sa prolaskom vremena, puno promena i poboljšanja je napravljeno da bi se ova usluga učinila primamljivijom nego ikad. Većina poznatih restorana uveli su i uložili dosta sredstava na reklamiranje svojih besplatnih brojeva za dostavu. Tako da su kupci mogli nazvati brojeve bez ikakvih troškova.

S’ druge strane, sa protokom vremena, besplatna dostava hrane na kućnu adresu je takođe uvedena, što je veoma odgovaralo kupcima. Na ovaj način, ljudi ne samo da su mogli da besplatno nazovu restorane, već su mogli da dobiju hranu na željenu adresu bez ikakvih troškova transakcije!

Ovo pokazuje da usluge dostave hrane igraju ključnu ulogu u industriji hrane i restorana. Zbog visokog nivoa konkurencije; ovo se pokazalo kao faktor koji veoma utiče na potražnju i odabir restorana.

Razvoj start up-ova za dostavu hrane

Na svetskom nivou tokom prethodnih godina pojavio se veliki broj preduzeća čija je delatnost dostava hrane. Sa sve većom digitalizacijom i uberizacijom, novonastalim preduzećima je mnogo lakše da prikupe sredstva i krenu sa biznisom.

Tako je jedna od najvećih kompanija za dostavu hrane u Evropi – Delivery Hero, procenjena na 2.8 milijardi evra. Baš je ova kompanija nedavno kupila kompaniju Foodpanda, koja je prisutna i na našem tržištu. Tako se nastavlja trend konsolidacije u ovoj visoko kompetitivnoj industriji.

Iako je konkurencija već sada oštra, prostora za napredak svakako ima. Samo u Americi je vrednost isporučene hrane u iznosu od 210 milijardi dolara, a vrednost prodaje 2 najveća dostavljača iznosi 2.6 milijarde.

Videćemo kakve će se promene izdešavati u budućnosti, al’ je jedno sigurno, to će svakako ići u korist nas potrošača.


  • 0

Drugi “Balkan Cheese Festival” u Beogradu

Category : BCF blog

Balkan Cheese Festival, drugi Festival autohtonih i originalnih sireva Balkana je održan 11-12. oktobra u Mikser Hausu u Beogradu. Interesantan prateći program se sastojao od kulinarskih radionice kreativnih šefova i radionica o vinu, organizovanih od strane udruženja profesionalnih somelijera SERSA.

“Read More”

  • 0

Sir i vino

Category : BCF blog

Vino i sir su odličan par sve dok se držite nekih pravila slaganja. Naučićemo ćemo vas koje vino ide uz koji sir kako biste uvijek znali lepo poslužiti svoje goste.

Postoje tri glavna kriterijuma po kojima slažemo vina i sireve, a kada ih usvojite vrlo ćete lako kombnovati vina i sireve:

“Read More”

  • 0

Mini čizkejk

Category : BCF blog

Slavlje ne može bez slatkiša. Slatkišima se kod nas, uglavnom, bavi Anja. S vremena na vreme, tu ulogu preuzme dragi tako što skokne po neku čokoladu. Kad se ja dohvatim toga, recept mora biti sasvim lak, a krajnji rezultat sjajan. I ne previše sladak. E takav je i ovaj mini čizkejk: namirnice – jednostavne, priprema – brza, a ukus – pa, potpuno savršen.

“Read More”

  • 0

Nutritivna bogatstva sira

Category : BCF blog

Svaki sir ima drugačiju kalorijsku vrednost, ali svi sadrže nepohodne proteine, minerale i vitamine. Broj kalorija u siru je vezan za količinu masnoće koju ima a briga oko zasićenih masti u siru i drugim prirodnim namirnicama u poslednjim nutricionističkim istraživanjima postaje sve manje opravdana – samim tim i izbegavanje sireva.

“Read More”

  • 0

Originalni Tiramisu from Italy

Category : BCF blog

 Recept za pravi italijanski tiramisu (koji može da se napravi u Beogradu)! 

Kao i svaki recept sa malo sastojaka, kvailtet tiramisua debelo zavisi od kvaliteta upotrebljenih namirnica. Mozda izadje malo skuplje ali je rezultat takav da vredi svaki dinar! Nikakav tiramisu u ”Monumentu” , ”’Piazzi” ili ne daj Bože ”Public”-u ne može da prismrdi ovom Tiramisu’. Probajte pa vidite!

“Read More”

  • 0

Domaći kajmak

Category : BCF blog

Kajmak je kremasti mliječni proizvod, sličan zrnatom siru, a priprema se u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Turskoj, Bliskom istoku, centralnoj Aziji, Iranu, Afganistanu i Indiji. Priprema se od mlijeka bivola na istoku i kravljeg mlijeka na zapadu.

“Read More”

  • 0

Domaći topljeni sir

Category : BCF blog

Sastojci 500 g domaćeg svježeg sira domaći kajmak 100 g maslac 50 g, kašičica sode bikarbone, sol 800 ml svijezeg mlijeka

“Read More”

  • 0

Najskuplji sir na svetu

Category : BCF blog

Luksuzni sir od magarećeg mleka, proizvodi se u specijalnom rezervatu prirode, Zasavici. Po ceni, ovaj sir premašio je do sada najskuplji sir – švedski sir od losovog mleka i košta 1000 evra po kilogramu. Sir će se prodavati u pakovanjima od 50 g, po ceni od 65 evra, a moći da se kupi samo u restoranima Đoković.

“Read More”

Albumi s fotografijama